Stručno usavršavanje

Pod stručnim usavršavanjem, u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, podrazumeva se sticanje znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, koje obuhvata:

  • Specijalizacije i uže specijalizacije;
  • Kontinuiranu edukaciju.

Osim prava i dužnosti da u toku svog rada stalno prate razvoj nauke i da se stručno usavršavaju radi održavanja i unapređivanja kvaliteta svog rada, stručno usavršavanje zdravstvenih radnika je i uslov za dobijanje, odnosno obnavljanje licence.

Kontinuirano stručno usavršavanje (KSU)

je cikličan proces nadgradnje znanja u praksi, planiranjem, analizom i vrednovanjem informacija koje unapredjuju profesionalnu praksu:

  • Identifikovanjem individualnih potreba;
  • Preuzimanjem informacija dostupnih na radnom mestu;
  • Prihvatanjem činjenice o individualnim potrebama i načinim učenja;
  • Stavljanjem naglaska na kvalite učenja.

Veoma važno je razlikovati KSU od pojma kontinuirane edukacije (KE).

Za razliku od kontinuiranog stručnog usavršavanja, kontinuirana edukacija podrazumeva određene metode učenja: pohađanje radionica, kongresa, kurseva na daljinu ili strukturisanih predavanja. Ove aktivnosti su veoma važan i nezaobilazni deo KSU koje se razvija i putem sledećih aktivnosti:

  • Učenje iz praktičnog rada;
  • Rešavanje problema/situacija na radnom mestu ili na drugim mestima (uključujući događaje koji ne spadaju u vaše stručne odgovornosti, a iz kojih možete da naučite nešto što je primenjivo na vašu struku);
  • Učestvovanje u grupnim aktivnostima (npr. sastanci, obuka ili učestvovanje u radnim grupama i timovima);
  • Projekti i stručne kontrole i provere;
  • Priprema za prezentacije ili držanje predavanja;
  • Posmatranje drugih dok rade;
  • Povremeni rad u drugom radnom okruženju.

Iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi poslodavac.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, dužna je da zaposlenom obezbedi plaćeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju radi obnavljanja odobrenja za samostalan rad.

Takođe, zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, dužna je da zaposlenom obezbedi stručno usavršavanje, a prema planu stručnog usavršavanja u toj ustanovi ili privatnoj praksi.